Kada te ponesu ptice nebeske padat će suze, kiše olovne… Pričat će tišina umjesto tebe i poslije smrti, ljudi posebni vole se!
Čekaj me rode moj, tamo gdje bol i tuga u pjesmu naših pradjedova stapa se.
Čekaj me, i ja ću doći da mi još jednom kažeš: “lipa moja Dude “…
Pola mi duše na iskap stoji, pola se srca s razumom bori. Pola me nema a pola odlazi s vama, koje sam čitavom sobom voljela.
Leti najljepša rajska ptico, leti iznad svoje drače, svog krša i masline! Leti iznad smilja što na dušu miriše, leti u krilo anđela.
Počivaj u miru dobri moj Željko, neću se naviknuti nikad da te nema…
